"Izgoreše mi ruke i lice, kuća samo osta`!" Radoslav gasio požar golim rukama da bi spasio imovinu: Otkrio jezive detalje strahote, počeo da se guši, a onda...
Radoslav Rade Đorđević (60) iz sela Bresničić kod Prokuplja je golim rukama gasio požar koji je u utorak zahvatio njegovo domaćinstvo samo da bi spasio ono što se spasti može.
- Izgoreše mi i ruke i lice... Bio sam kod kuće sa ženom kada je vatra došla do asfalta. Dunuo je vetar i dođe plamen do nas. Izgore sve, kuća samo osta'. Požar je zahvatio dvorište, štalu, šupu, plemnju, garaže. Izgorela mi živina. Imali smo preko 50 kokošaka, svinja, prasića. Od muke nisam znao šta ću.
Gledam ono kako gori i krenuo sam da spašavam. Obilazio sam oko kuće, hteo da spasim mašine, ali vidim da ne mogu. Kad je vatra zahvatila plemnju i kad sam video da gori seno i bale popeo sam se da gasim i vidim da više ne mogu da izdržim. Krenuo je dim, počelo da me guši. Srećom bio sam svestan i sišao niz stub. Tu sam pao u nesvest - priseća se Đorđević i nastavlja:
- Vatrogasci su došli. Hvala Bogu, kuća nam je spasena. Ima ovde i onih koji su ostali bez kuća. Muke žive! Ljudi nam pomažu, donose hranu, ali ja ne znam kako ću sve da vratim, ostali smo bez svega što smo imali. Pusto nam je sve...
Ovaj hrabri čovek je sa teškim opekotinama bio u bolnici, ali nije želeo da ostane. Na sopstvenu odgovornost je izašao, kako kaže, da bi bio kod kuće i radio.
- Imam zavoje na rukama, idem na previjanja. Teško je...
Marko Nikolić, humanitarac iz Vranja koji je danas posetio Đorđevića, objavio je na svom Instagram profilu fotografiju sa njim.
- Ruke su mu izgorele, ali srce mu gori još jače. U pokušaju da spasi ono što se spasti moglo, ovaj čovek je rizikovao svoj život. Nije bežao. Nije mislio na sebe.
Ušao je u vatru – ne zbog imovine, već iz ljubavi, odgovornosti, i ljudskosti. Danas smo došli da mu pomognemo, ali istina je - on je taj koji je nama dao lekciju. Lekciju o hrabrosti. O žrtvi. O ljudskosti. Za mene, on je heroj. Ne onaj sa televizije. Ne onaj iz filmova - napisao nam je Nikolić i dodao:
- Već tihi, stvarni heroj koji živi među nama. Ovo neka bude podsetnik svima: heroji nisu daleko. Oni su tu, u našim selima, ulicama, komšijama. I dok god ima ovakvih ljudi, ima nade. Ima čovečnosti. Poklonimo mu podršku, poštovanje i ljubav. Jer to je najmanje što možemo dati čoveku koji je bio spreman da da - sve.